Boravak u vrtićuProgrami rada sa decom

Ciljevi i zadaci ustanove

Osnovni cilj predškolskih ustanova je društvena pomoć u zbrinjavanju dece za vreme radnog angažovanja njihovih roditelja, a zadovoljavanje te potrebe čini socijalnu funkciju ustanove. S druge strane zadovoljavanje razvojnih potreba dece, u koje spadaju potrebe za socijalizacijom, vaspitanjem i obrazovanjem, koje se ostvaruju programiranim sadržajima vaspitno-obrazovnog karaktera, jesu vaspitno-obrazovna funkcija predškolskih ustanova. Pored ove dve funkcije predškolske ustanove ostvaruju i preventivnu zdravstvenu funkciju jer boravak male dece u predškolskoj ustanovi nosi i neke faktore rizika koji mogu štetno delovati na njihov psihofizički i socijalni razvoj. Sve tri navedene funkcije predškolskih ustanova čine suštinu njihove delatnosti, ostvaruju se istovremeno i treba ih posmatrati u jedinstvu, međusobnoj povezanosti i uslovljenosti.

Oblici rada sa decom

U toku godine realizuje se:
• Celodnevni boravak dece (od 1 do 6,5 godina)
• Pripremni predškolski program
• Posebni programi

Program celodnevnog boravka

Celodnevni boravak je oblik vaspitno-obrazovnog rada namenjen deci od prve godine do polaska u školu. Ostvaruje se u 13 objekata u gradu i 2 na prigradskom području. U vrtićima "Radost", "Mladost" i "Pčelica" rad je organizovan i u dve smene. Program celodnevnog boravka realizuju medicinske sestre - vaspitači (rad sa decom do 3 godine) i vaspitači (rad sa decom od 3 godine do polaska u školu). Programska orijentacija ovog oblika obezbeđuje pravilan psiho-fizički razvoj, socijalnu sigurnost, vaspitanje, obrazovanje i preventivnu zdravstvenu zaštitu. Vaspitni rad i nega dece uzrasta do 3 godine ostvaruje se u okviru programiranih aktivnosti (motornih, senzorno-perceptivnih, ritmičko-muzičkih, intelektualnih i jezičkih), socijalno emocionalnih odnosa i nege dece.

Program nege i vaspitanja dece uzrasta do 3 godine


Nega i vaspitni rad sa decom uzrasta do tri godine odvija se prema Pravilniku o opštim osnovama predškolskog programa, Osnovama programa nege i vaspitanja dece uzrasta do tri godine i Predškolskom programu Ustanove.

Nega dece jaslenog uzrasta neodvojiva je od procesa vaspitanja, a podrazumeva održavanje higijene, zadovoljavanje potreba za snom, ishranom, boravkom na svežem vazduhu...

Za održavanje nege u kolektivu posebno je značajno obezbeditilični pribor - češalj za kosu, maramice, papirni ubrusi, noša, posteljina...

Nega podrazumeva i preventivno-zdravstvenu zaštitu dece kojoj se posvećuje posebna pažnja. Sestre-vaspitači zajedno sa saradnikom za preventivno-zdravstvenu zaštitu, sistematski prate i sagledavaju sve faktore koji štiteili ugrožavaju dečje zdravlje.Sva deca koja polaze u vrtić, donose potvrdu od lekara da su zdrava.Zdravstveno stanje se prati svakodnevno, a rast i razvoj kontroliše periodično, o čemu se vodi evidencija.

Zadatak medicinskih sestara je stalna saradnja sa roditeljima u postupcima i merama za zaštitu i očuvanje zdravlja dece.

Osnovni cilj vaspitnog rada sa decom ovog uzrasta je stvaranje povoljne vaspitne sredine u kojoj će dete sticati iskustva po svom sopstvenom programu. Organizovanim sistemom sadržaja i metoda dete će iskustva prevoditi u saznanja, otkrivanjem sebe i svoje okoline koju će menjati u skladu sa svojim mogućnostima.

Osnovni zadatak vaspitnog rada je da čuva, podstiče i oplemenjuje spontane izraze ponašanja deteta u odnosu na okolinu. U radu semora poštovati individualnost deteta u otkrivanju sebe i sveta koji ga okružuje.

Posebni zadaci realizuju se kroz tri osnovne oblasti razvoja:
• fizičko-senzorni razvoj (očuvanje fizičkog zdravlja dece, podsticanje razvoja pokreta, ovladavanje motorikom, podsticanje celovitog motornog i senzornog razvoja, razvijanje navika)
• emocionalno-socijalni razvoj (negovanje otvorenosti deteta za doživljaje, pružanje pomoći u sticanju samostalnosti, podsticanje poverenja u sopstvene sposobnosti, pomaganje detetu u usvajanju osnovnih moralnih vrednosti, kao i podsticanje zadovoljstva i radosti kod deteta)
• saznajni razvoj (podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti deteta u odnosu na svet koji ga okružuje, negovanje osetljivosti za utiske kao motive za postavljanje pitanja, podsticanje i bogaćenje dečjeg govora kao sredstva komunikacije i sticanja znanja, podsticanje razvoja senzomotornih i perceptivnih sposobnosti, stvaranje povoljnih uslova za formiranje početnih saznajnih pojmova kroz praktične aktivnosti).

U radu se poštuju osnovna načela vaspitanja dece izražena kroz:
• stručnu i humanu negu
• vaspitni rad
• dosledno poštovanje individualnih razlika u svim fazama rada
• ritam življenja dece u ustanovi
• adaptacija na život u ustanovi
• saradnja sa porodicom

Rad sa decom odvija se putem aktivnosti i igara za rani razvoj, sa sadržajima koji podstiču negu, razvoj čulne aktivnosti i opažanja, socijalno-emocionalne odnose, igru, motoričke aktivnosti, likovne aktivnosti i igre dramatizacije. Sestre-vaspitači u planiranju svog rada u grupi imaju u vidu karakteristike razvoja dece uzrasta do 18 meseci, od18 do 24 meseca i od 24 do 36 meseci. Grupe se formiraju u skladu sa zakonskom regulativom, potrebama roditelja i dece.

Program vaspitno-obrazovnog rada sa decom uzrasta od 3 godine do polaska u pripremni predškolski program


Vaspitanje i obrazovanje dece uzrasta od 3 godine do polaska u PPP, temelji se na Pravilniku o opštim osnovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja i Predškolskom programu Ustanove. Ono je nastavak i dopuna porodičnom vaspitanju i kao takvo je otvoreno za roditelje, njihove uticaje, ideje, potrebe i neposredno učešće.

Rad sa decom ovog uzrasta odvija se prema Modelu A i Modelu B, u zavisnosti od ličnog opredeljenja vaspitača i timova vaspitača na nivou objekta.

U Modelu A vaspitač je okosnica vaspitnog programa, kao kreator i istraživač sopstvene prakse. Zadatak vaspitača je da na osnovu interesovanja dece dnevno planira veći broj sadržaja i aktivnosti i pruži deci mogućnost izbora. Rad sa decom organizuje se prema dečijim potrebama i interesovanjima. Mogući centri interesovanja su: centar uloga, centar jezičke kulture, građevinski centar, muzički centar, manipulativni centar, konstruktorski centar, centar umetnosti i centar igraonica - fizičko vaspitanje. Centri interesovanja se opremaju u zavisnosti od izbora teme.

U Modelu B strukturu programske osnove vaspitno-obrazovnog rada čine:
• fizički razvoj (telesne, perceptivne i zdravstveno-higijenske aktivnosti)
• socio-emocionalni i duhovni razvoj (društvene, afektivne i ekološke aktivnosti)
• kognitivni razvoj (otkrivačke, logičke, radne i saobraćajne aktivnosti)
• razvoj komunikacije i stvaralaštava (govorne, dramske, likovne, muzičke i plesne aktivnosti).

U planiranju rada sa decom zastupljena je kombinacija svih pomenutih aktivnosti, sa osnovnim ciljem da se obezbedi razvoj ukupnih potencijala deteta, napredovanje u svakom od njegovih aspekata i kvalitetno usvršavanje onih domena koje je već usvojilo.

Operativni zadaci i sadržaji neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u svim programskim celinama, detaljno su razrađeni u Predškolskom programu Ustanove.

Pripremni predškolski program za decu uzrasta od 5,5 do 6,5 godina


Vaspitno-obrazovni rad u godini pred polazak u školu je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja.Pripremni predškolski program zasniva se na Pravilniku o opštim osnovama predškolskog programa.Pripremni predškolski program predstavlja sponu predškolskog i školskog obrazovanja i vaspitanja.

Pripremni predškolski program pored navedene ima i sledeće funkcije:
• obezbeđivanje kvalitetne vaspitno-obrazovne sredine, koja uvažava prava deteta, poštuje njegove osobenosti i potrebe i podstiče njegov ukupan psihofizički razvoj
• obezbeđivanje uslova za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socijalno-kulturne razlike i osigurava donekle podjednak start za polazak u školu
• unapređivanje vaspitne funkcije porodice (dopuna je porodičnom vaspitanju)

Pripremni predškolski program u PU "Naše dete" ostvaruje se u periodu od septembrado juna, u skladu sa kalendarom rada osnovnih škola za tekuću godinu, kroz celodnevni boravak dece i četvoročasovni program rada sa decom u sedištu Ustanove i na seoskom području.

Program pripreme dece za školu, kao sistem aktivnosti i sadržaja, posebnih metodičkih postupaka kojima se postiže intelektualna, socijalna, emocionalna i motivaciona gotovost za ono što ih očekuje u školi, uz podsticanje radoznalosti i interesovanja za školski način učenja, ostvaruje se kroz Model A i Model B pripremnog predškolskog programa (u zavisnosti od opredeljenja vaspitača) razvijenim u Predškolskom programu Ustanove.

Program preventivno-zdravstvene zaštite


Predškolska ustanova u skladu sa programom preventivno-zdravstvene zaštite planira mere i aktivnosti koje se u saradnji sa Zdravstvenim centrom i Zavodom za javno zdravlje sprovode u cilju očuvanja zdravlja dece u kolektivu.

Aktivnosti obuhvataju:
• stvaranje optimalnih higijenskih uslova u sredini gde deca borave (održavanje opšte čistoće radnih soba, sanitarnih čvorova, garderoba, inventara i igračaka, optimalna temperatura, vlažnost vazduha, provetrenost i osvetljenost prostorija, dezinfekcija, dezinsekcija i deratarizacija prostora)
• posebna pažnja se posvećuje higijenskom održavanju distributivne kuhinje (higijenska distribucija hrane, svakodnevno pranje i dezinfekcija vozila za prevoz hrane, higijensko održavanje posuđa i inventara, kuhinjsko osoblje biće blagovremeno sanitarno pregledano...)
• redovno mesečno uzimanje briseva,kako sa ruku zaposlenih, tako i sa radnih površina, podova, igračaka i ostalog
• sprovođenje pravilnog ritma dnevnih aktivnosti i ishrane u toku radnog vremena, poštujući fiziološke potrebe dece
• sprečavanje nastanka i širenja zaraznih bolesti vrši se putem opštih mera unapređenja zdravlja, obaveznim sistematskim pregledom dece u celodnevnom boravku, izdvajanjem obolelih i upućivanjem nadležnom lekaru, sprovođenjem higijensko-epidemioloških mera
• angažovanje u nabavci sredstava za dezinfekciju i sanitetskog materijala za sve vrtiće
• redovna dezinsekcija i deratizacija celokupnog prostora
• popravka nameštaja i fiksiranje svih ormana
• redovno popravljanje prozora i vrata i njihovo održavanje
• sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa decom i roditeljima (roditeljski sastanci, pano...).
• Saradnja sa Domom zdravlja Šabac
• Obavezan pedijatrijski pregled dece pre upisa u vrtić. Vanredne mikrobiološke analize (bris grla, nosa i perianalni bris) radi Zavod za javno zdravlje po epidemiološkoj indikaciji.
• Saradnja sa porodicom, saradnja sa vaspitačima, medicinskim sestrama.
• Rad na propisanoj dokumentaciji (vođenje zdravstvenog kartona, liste o kretanju rasta i razvoja dece, knjiga evidencije, knjiga dezinfekcije...)

Program ishrana dece

Pravilna ishrana je temelj razvoja svakog pojedinca,ali i društva.Kvalitet nutritivnog unosa utiče na rast i razvoj organizma i na njegov nutritivni zdravstveni status.

Uticaj pravilne ishrane tokom detinjstva i adolescencije veoma je značajan za zdravstveno stanje u kasnijim fazama života, što sve više potvrđuju naučna istraživanja. Razvoj prehrambene tehnologije, kao i savremeni način života, doveli su do promene navika u ishrani pojedinca,pojedinih društvenih grupa,ali i društva u celini.Voćne užine,kao i mlečne porcije, zamenjene su konditorskim i pecivarskim proizvodima, koji sadrže velike količine trans masti, brzo resorbujućih šećera, što sve zajedno dovodi do povećanja gojaznosti,kardiovaskularnih oboljenja, zubnog karijesa, dijabetesa. Pored povećanja energetske gustine obroka sve više je prisutna smanjenoa fizička aktivnost dece, koja je takođe bitan faktor u očuvanju dobrog psihofizičkog stanja organizma.

Osnovni principi pravilne ishrane
• Bilans energije - uspostavljanje ravnoteže između stvarno potrošene energije i energije unete hranom
• Bilans makro-nutrijenata - podrazumeva određivanje pravilnog odnosa između ugljenih-hidrata, belančevina i masti (1 gram masti daje 9 kCal, 1 gram ugljenih-hidrata 4 kCal, 1 gram belančevina 4 kCal).
• Bilans minerala i vitamina - osigurava unos neorganskih supstanci i biokaralizatora u dovoljnim količinama, omogućavajući nesmetano obavljanje metaboličkih procesa.
• Bilans tečnosti je važan jer se svi metabolički procesi odvijaju u vodi.

Ishrana u predškolskim ustanovama je regulisana zakonom,nutritivno je izbalansirana i uravnotežena.

Roditelji se informišu o jelovniku preko panoa koji se nalazi u svakom vrtiću.Uz jelovnik, koji je obezbeđen u vrtiću, roditelji dobijaju i predlog jelovnika, kako bi obezbedili sve nutritivne potrebe deteta u toku dana.

Jednogodišnje dete treba da ima tri glavna obroka (doručak, ručak i večeru) i dva međuobroka. Dete uzrasta od 1 do 3 god. u toku celodnevnog boravka u vrtiću treba da unese 900 kCal, a dete uzrasta od 3 do 7 god. treba da unese 1200 kCal. Zanimljivi razgovori mogu biti podsticajni za uzimanje hrane.

Model ponašanja koji deca prihvataju je upravo onaj koji im odrasli nameću, zato dete nikad ne treba pitati šta želi da jede. Njegov jelovnik treba unapred isplanirati i toga se pridržavati.

Ishrana dece u vrtićima treba da bude tako planirana, organizovana i realizovana da u toku dana obezbedi deci oko 75% svih nutritivnih potreba.

Udeo hranljivih sastojaka izražen u procentima treba da iznosi:
• belančevine 10-15% dnevnih energetskih potreba
• ukupne masti 30%
• ugljeni hidrati 55%